San je lep - nacinite ga istinom !
- HESE
O SEBI
o žabici
Rodjena sam u Kragujevcu, daleke '77 god.
Imala srecno detinjstvo, kao i vecina nas-kada smo imali podrsku svojih bliznjih u svemu. Sada to malo drugacije funkcionise...
Zavrsila sam ekonomsku skolu, upisala Pravni fakultet- koji nisam volela, a koji je naravno rezultirao mojim ne voljenjem. Pretpostavljate-nedovrsen.
Posle par "bacenih"godina, pocela sam da radim u I. Q. Project-u kao telefonski operater. Napredovala, vodila finansije i naravno promenila posao. Iskreno receno , velikom zaslugom tadasnjeg pretpostavljenog. Radila na Zlatiboru- poslasticarnica Fenix. Majstor za sladoled postadoh. Nikada vise sladoleda nisam pojela, a ni vise se smrzla obzirom na komore u kojima je bilo - 17. Nije bila losa promena, obzirom da nije bilo puno kontakta sa ljudima - sto ume da prija.
Kraj sezone mi je doneo par meseci nerada, pa onda more.
Uspesan prodavac garderobe, izribljavanje na poslu, kako samo na moru moze biti, ali naslo se vremena i za kupanje, provod ... Kao sto pretpostavljate i tu je dosao kraj sezone, a ja resih da se ustalim na jednom mestu.
Posao u Nordicu - agenciji za ponude raznih kredita, rezultirao time da i ja postanem jedna od mnogih koji koriste kreditnu karticu. Mada malo veci limit- pa se sada , posto vise ne radim tamo-setim Nordica svakog meseca kada treba da se uplati rata.
A sada, konacno, radim posao web mastera, koji me ispunjava u potpunosti. To podrazumeva ubacivanje vesti, razne vidove sabmitovanja , jednom recju- azuriranje sajtova. Pored posla jako volim i da uzivam.
Volim prirodu, da putujem, sport (mada ranije vise forsiran, borilacke vestine i sl.), sada svedeno na duge setnje ,ne tako zdravu ali ukusnu hranu , muziku, druzenje sa dragim osobama, gajenje prijateljstva koje i nije tako cesto, citanje...
Od pisaca volim Dostojevksog, Hesea, Ivu Andrica i dr. Pored navedenih stvari, i mase nenavedenih, ostaje ona najbitnija. Glavni pokretac svega, bez cega ne vredi ziveti. Ljubav.
Emotivno ispunjena, podzrzana, voljena- sto zelim svakom.
Ranije veoma drag citat Ive Andrica: "Ja sam ponekad silazio u ponore za koje ne nalazim imena i hrabrosti da ih opisem. I patio sam - niko ne zna ni ne sluti koliko - pre silazenja, u ponoru, i po izlasku iz njega. Ne znam zasto i cemu sva ta patnja? Kome treba ovaj bol za koji ne nalazim nikakva objasnjena? I sve neka je prosto, samo da jednog dana ne ostanem zauvek u nekom od tih ponora!?
" Cak i sam silazak u ponore,ako dodje do njih, je bolji u dvoje!!!
